субота, 09. октобар 2010.

DOLASCI

Namirisala sam čudo
Na neočekivanim mestima
Brišem prstima led
Vrhovi se rascvetavaju
Ne zanimaju me godišnja doba
Zanima me čudno
Osećanje dolaska
Stavljam naočare za svetlo
Povlačim se nepredviđenim redosledom
Hoću da udahnem čudni prizor
Rođen u glavi
Izašao kroz prozor
Vratio se kao
Dobar dan

SPOZNAJE

Uzalud su čekali osmehe
Oni što ih mame iz neznanja

Osmeliti se
Nije isto što i moći
Biti hrabar
Ne znači da umeš

Ležim
Hoću
Namerno ne mogu
Korisna sam sopstvenom jastuku
On mi priča vrlo čudne stvari
Čuo ih je preksinoć od mene

U redu je, može
Učestvujem, hvala
Spustite me ipak
Tamo gde bih / možda
Osmeh rado uz misao dala

четвртак, 26. август 2010.

POSLE MORA

Dok gledam kroz prozor broda
Uglavnom me ništa ne čudi
Volim da budem između ostrva
Na leđima broda sa imenom čoveka
Koji sad prenosi ljude
Što su do malopre plivali
A sada zagledaju ruke
Plaše se da su postali ribe
Dok sve ih čekaju gradovi
Spremni da ih progutaju
Sad kad su tako lepo pocrneli
Pa se drsko voze brodovima
Koji sve to nisu zaslužili

DOBAR SAVET

Toliko je reči izgovoreno
A trebalo je naprosto oprati zube
Da se cakle
I da sa usana
Otpadaju samo osmesi

уторак, 22. јун 2010.

MOĆ

Ako ti je stalo
Da ti se neko klanja
Visibabe mogu da se kupe
Sa već pognutim glavama
Na Trgu Republike

SATI

O satima
I neizvesnostima
Ne vredi ni počinjati

O čekanjima
Malim mislima
O nestrpljenjima
Nema razloga govoriti

Samo otvori usta
I čekaj da padne kiša

DOSADAN ČOVEK

Uklizaj tim svojim prstima
Ispod kape gde te čeka glava
Koja nas druge nimalo ne zanima
Kopaj po njoj
Kopaj
Kopaj nečujno
I potrudi se da sve što nađeš
Ostane pod kapom
Jer sam jutros čistila ulicu
I ona je sada dobro

недеља, 02. мај 2010.

selimo otoman

selimo otoman u park
u parku dnevnoj sobi
brstimo sunce

nema lifta
jer mi je
otpalo
dugme

четвртак, 15. април 2010.

NE MOGU VIŠE DA SE KRIJEM

Ne mogu više da se krijem
Ne mogu više da se krijem
Pa nije život čet
Zar opet da varam publiku
A u publici ja.

уторак, 16. фебруар 2010.

VRATA

Zaboravila sam da kupim
Neke potrepštine
Sto kila hrabrosti
Krckalicu za strahove
400 grama velikodušnosti
(da počnem sa malim dozama)
Pet kilograma smeha
Dve veće hrpe koraka
Šest vagona okreta
Posudu za odlaganje osmeha
Policu za razgovore
Dasku za poletanje
I neka vrata
Da mogu da ih otvorim

ili

možda

pobegnem.

PISMO KAFKI

Dok moj tata peva
Ja posmatram u šta sam se pretvorila.

недеља, 14. фебруар 2010.

PROREZI

E ovako

Malo da se tu red neki napravi
Guraju reči u zareze
Al’ ako ne vidiš proreze
Prozor se kiselo smeška

Bolje da napravim sneška
Šetala danas po svoj toj belini
Tupava misao o nekoj celini
Ironično belo

Kafa mi došla
Ko vesela mrlja
Jer čemu to belo
Ako se ne prlja

петак, 05. фебруар 2010.

KLIMATSKA

Ničeg se ja ni ne setim ujutru
Dok se drugi dozivaju
Kroz loša sećanja
Ja samo odvrnem muziku
Poigram se sa ogledalom
Provetrim vrata
Da onjuše napolje
Zavrnem rukav tastaturi
Nateram je da cvili
Upregnem monitor
Da se suoči sa mojim očima
Ko što sam i ja morala pre neko veče
Da naprežem pogled
kroz tuđu radoznalost
Svakojake igre
Raduju
Muče
Oslovim kofer
Pripremim ga za putovanje
Pažljiva sam sa stvarima
Ne volim kad se nešto slomi
To smo prošli toliko puta
Da ni ova zamišljena rupa
Sve to ne može da upije
Naravno
Treba mi proleće
Ko bude brži
Neka priđe
Tope se glečeri
Pa da probam i ja

понедељак, 25. јануар 2010.

DOZIVANJA

Da čujete sve ove glasove
Sve ove strahove
Sve ove stihove
Sve ove prizore
I bizarne melodije
Uskomešale bi se ulice
Svi bi stali na prozore
Trka bi počela
Misao bi trčala na cilj
A smeh bi se valjao u dalj
Nije tako lako
Nije tako lako
Po hladnom hladnom vremenu
Baciti se pod toplo ćebe
I smišljati melodije
Kojima dozivaš
Proleća
Osmehe
Poljupce
Toplo
Dobro
Svetlo
Okreneš se
Nasmešiš
Pokriješ sve to ćebetom
I praviš se da je bilo.

PORUKA

Ja na ovoj stolici
Odjednom sve znam
Kroz mene prolazi poruka
Ustajem
Zastanem
Kroz prozor ulazi zima
Ne drhtim od toga
Poruke stižu iz sveta
Iz sveta u meni

субота, 09. јануар 2010.

LANAC ISHRANE

Za milijardu godina
Završavaju se putovanja
Prestaju osmesi
Nema potrebe za gumenim čizmama
Za gumenim bombonama
Za šlaufovima
Za šlajfovanjima
Za jezicima
Za poklopcima
Za ljubavima
Za drugovima
Svi naši razgovori će prestati
Jer sunce će se raširiti
Poješće sve što može
Kao moj tata prase.

TRAŽENJA

Zamišljen potez stopala
Iskorak u mogućnost

Ma zaglavi se malo u zamahu
Nije baš sve u mudrovanju
Plima utiče na rotaciju
Pusti imaginaciju
Neka te preplavi bilo šta
I vrti se vrti se vrti se

Čigra neka te podseti
Da radost može biti i
Pronaći sopstvenu osu
I vrteti se oko nje

OK, to nije sve.

Ali obrni par krugova.
I ciči