SOBE

Neke ljude bih držala
U svim sobama istovremeno
U jednoj da šapuće sa vratima
U drugoj da sarađuje s prozorom
U trećoj da razgovara sa melodijama
U hodniku
Da me čeka

ŠTA MI TO TREBA

šta mi to treba
šta mi to treba
pita ledenica oštra i hladna
dajući se suncu
dželatu

ZNAK

Tražim znak
Uvek kroz reči
Naučena da sebe vodim
Kroz svemire osluškivanja
Dubim dalje
Kroz interpunkciju pogleda
A ruke
A ruke čekaju
Da ih otvorim
Kao vrata terase
Kroz koja dolazi miris
Neispeglane budućnosti

DOLASCI

Namirisala sam čudo
Na neočekivanim mestima
Brišem prstima led
Vrhovi se rascvetavaju
Ne zanimaju me godišnja doba
Zanima me čudno
Osećanje dolaska
Stavljam naočare za svetlo
Povlačim se nepredviđenim redosledom
Hoću da udahnem čudni prizor
Rođen u glavi
Izašao kroz prozor
Vratio se kao
Dobar dan

SPOZNAJE

Uzalud su čekali osmehe
Oni što ih mame iz neznanja

Osmeliti se
Nije isto što i moći
Biti hrabar
Ne znači da umeš

Ležim
Hoću
Namerno ne mogu
Korisna sam sopstvenom jastuku
On mi priča vrlo čudne stvari
Čuo ih je preksinoć od mene

U redu je, može
Učestvujem, hvala
Spustite me ipak
Tamo gde bih / možda
Osmeh rado uz misao dala

POSLE MORA

Dok gledam kroz prozor broda
Uglavnom me ništa ne čudi
Volim da budem između ostrva
Na leđima broda sa imenom čoveka
Koji sad prenosi ljude
Što su do malopre plivali
A sada zagledaju ruke
Plaše se da su postali ribe
Dok sve ih čekaju gradovi
Spremni da ih progutaju
Sad kad su tako lepo pocrneli
Pa se drsko voze brodovima
Koji sve to nisu zaslužili

DOBAR SAVET

Toliko je reči izgovoreno
A trebalo je naprosto oprati zube
Da se cakle
I da sa usana
Otpadaju samo osmesi