MOĆ

Ako ti je stalo
Da ti se neko klanja
Visibabe mogu da se kupe
Sa već pognutim glavama
Na Trgu Republike

SATI

O satima
I neizvesnostima
Ne vredi ni počinjati

O čekanjima
Malim mislima
O nestrpljenjima
Nema razloga govoriti

Samo otvori usta
I čekaj da padne kiša

DOSADAN ČOVEK

Uklizaj tim svojim prstima
Ispod kape gde te čeka glava
Koja nas druge nimalo ne zanima
Kopaj po njoj
Kopaj
Kopaj nečujno
I potrudi se da sve što nađeš
Ostane pod kapom
Jer sam jutros čistila ulicu
I ona je sada dobro

selimo otoman

selimo otoman u park
u parku dnevnoj sobi
brstimo sunce

nema lifta
jer mi je
otpalo
dugme

NE MOGU VIŠE DA SE KRIJEM

Ne mogu više da se krijem
Ne mogu više da se krijem
Pa nije život čet
Zar opet da varam publiku
A u publici ja.

VRATA

Zaboravila sam da kupim
Neke potrepštine
Sto kila hrabrosti
Krckalicu za strahove
400 grama velikodušnosti
(da počnem sa malim dozama)
Pet kilograma smeha
Dve veće hrpe koraka
Šest vagona okreta
Posudu za odlaganje osmeha
Policu za razgovore
Dasku za poletanje
I neka vrata
Da mogu da ih otvorim

ili

možda

pobegnem.

PISMO KAFKI

Dok moj tata peva
Ja posmatram u šta sam se pretvorila.