ZAMKA

Šta me gledaš
Ako ti dođem
Probudićeš se
I šta ćemo onda
Sa snovima?

SNAGA SVETLA

Izvalila sam se na terasu
Kao na poslužavnik
Flambiram se na jesenjoj svetlosti
Karameliziram osećanja
Zaslađujem budućnost nove zime
Nagoveštaje snegova
Koji ovde
Na ovoj ovde terasi
Evo ovde sada
Izgledaju
Kao malo dete.

NE BIH, IZVINITE

Ma nisam ja bre ni tražila
Da me se uznemirava
Prosto imam te živahne uši
Uz koje mogu da se pentraju
Prosto, moja kosi voli da glumi konopce
Uz koje mogu da se popnu na moju glavu
Osmatraju svet s moga temena
I onda se prave da sam čudna
I onda se čude da sam prava
A ja samo
Ne bih,
Izvinite.

JESEN

Prvi jesenji dan
Uvertira
Umorena svetlost
Precvalo sunce
Smireni zrak
Zbirka prizora
Očekivanja ograđena
Novom sezonom
Jesen
Opet prebrzo
Stavljam nađeni cvet u džep
Čudna navika
Posle uvek nađem prah
Džepovi, cvetni krematorijumi
Bivša proleća
Sada se zovu
Jesen
Policajac ljubi devojčicu
Ne bi čovek rekao
Da su to oni isti
Što nas predano brane od ljubavi
Prvi jesenji dan
Dunav maše iz uvek istog smera
Neko zna pravac
Da li me voliš
Da li te volim
Da li je to samo
Pravovremeno definisana potreba
Dobar trenutak
Puštaju neki film
Iz budućnosti
O nama odande
Nego smo ovde malo ugruvani
Pa ne znamo da smo i tamo
Ne stižemo da vidimo
Prvi jesenji dan
Ako ti dam ruku
Hoću samo da odmorim prste
Nije planirano
Da mi povrediš šaku
Sunce se smeška
Još uvek
Sunce smekšava
Leto u odlasku
Nas u dolasku
Sve u svemu
Moj prvi jesenji dan
Naš novi jesenji dan
Zajednički imenitelj
Svakog prizora
Koji ukucate danas u oko
Izvolite
Uživajte
Prvi jesenji dan
Samo danas
U vašem gradu.

ČUDAN GRAD

Čudan grad
Čudni mi
Nestala jedna stanica
Odšetala
Utonula
Kao devojka šaputavog hoda
Koja traži baš tu stanicu
Da može da stane
I čeka.

Čudan grad
Čudni mi
Čitava stanica odletela
Autobusi sneno lutaju
Ne znaju gde da zastanu
Prolazimo mi
Prolaze oni
Prolazimo jedni pored drugih
I još je teže sad da se sretnemo
Otkad su stanice pobegle.

OD KRAJA

Da vidiš sve to kroz moje oči
Iznenađenjima ne bi bilo kraja
Korak ulevo
Korak udesno
Da vidiš moje oči kroz sva ta iznenađenja
Kraj bi se zvao nekako drugačije
Pitomije
Blaže
Sretnije
Kao i svaki kraj
Koji tek počinje

OBALE

Ona ogrlica od sinoć
Pretvorila se u zeleni brod
Eno ga, raznosi moje misli po lukama
U svakoj luci ostavlja po jednu.
Putnice misli
Što imaju sreću da se iskrcaju
Na sigurnim obalama.