субота, 7. јануар 2012.
MOJA MAPA
GENERACIJSKA
Moji vršnjaci
Jure ka krajevima
Zbunjenih prstiju
Na koje stavljaju prstenje
Sa kojih zbunjeno
Sapunom
Skidaju prstenje
Dok preziru moga psa
JA
Svako veče mažem stopala Niveom
A vi
Hodam po danima brzim koracima
A vi
Odlazim uveče na važne događaje
A vi
Vežbam izraz lica kroz strpljenje ogledala
A vi
Nikad ja ništa previše ali nemoj da me ne primete
A vi
Mislite da se ja pitam
Šta vi
A vi
HVALA!
Samo da se ne ljutimo
Na one koji pokušavaju
Pa i kad ne umeju to što su pokušali
Oni probaju da pokušavaju
Molim vas da pokušate da razumete
Usmerena na mogućnost
Da me pohvalite
Što sam pokušala
SLETANJE
Kapetan nas je već upozorio
Da je vetar jak
I da će sletanje biti teško
Nije da nismo upozoreni
Ali to je u redu
Pa platili smo kartu
Da budemo namerno bespomoćni
DA NE MORAM JA
Molim svih hiljadu ljudi
Od čijeg prisustva se osećam usamljeno
Da se malo pomere u stranu
Valjda je to lakše
Nego da ja moram da pomeram terasu
I menjam svoj pogled
Za neki drugi
MUDROLIJE
Ne znam baš kako je biti mudar
Jednom sam probala
I ljudi su tapšali
Velika je to briga
Ta mudrost
Jer ako ispadne da sam i ja mudra
Čak i samo ponekad
Tako malo nade
Ostaje za mene